Actualités  •  Članovi

Barometar COFACE-a za treće tromesečje 2022 je dostupan

COFACE posebno razmatra ekonomsku i društveno-političku situaciju u svetu sa svoja dva kompozitna indikatora.

Osim zbog posledica rata u Ukrajini, prognoza razvoja svetske privrede deluje sumorno i zbog zatezanja mera svetske monetarne politike, kao i zbog mnogih prepreka rastu kineske privrede. Kratkoročno gledano, čini se da svetska privreda polako ulazi u režim „stagflacije“, koju karakteriše nagli rast cena u kombinaciji sa gotovo nepostojećim privrednim rastom. U isto vreme, recesija svetske privrede postaje sve izvesnija. U ovakvom privrednom kontekstu, kompanija Coface u svoje prognoze rasta BDP-a, kao i u procene poslovnog rizika zemalja i privrednih sektora, unosi uglavnom negativne korekcije. Nakon 19 negativnih korekcija poslovnog rizika koje je kompanija Coface izvršila tokom drugog tromesečja, u trećem tromesečju je to učinila u slučaju još 8 zemalja, uključujući Italiju, Dansku, Švedsku, Egipat i Čile. 49 negativnih korekcija poslovnog rizika privrednih sektora predstavljaju jasan pokazatelj pogoršanja prilika u privrednim sektorima osetljivim na promene vezane za privredne cikluse, kao što su građevinarstvo, proizvodnja metala i drvna industrija, na različitim svetskim meridijanima

Većina privrednih rizika o kojima smo pisali u prethodnim izdanjima ove publikacije su se ostvarila u međuvremenu: energetska kriza u Evropi, stalna inflacija i agresivne monetarne mere. Zbog svega navedenog kompanija Coface je u svoje prognoze svetskog privrednog rasta tokom 2023. unela značajne negativne korekcije, predviđajući da će privredni rast biti ispod 2%, kao što je to bio slučaj i u 2001, 2008, 2009. i 2020. godini. Iako su negativne korekcije unete u prognoze privrednog rasta svih regiona, najmračnija prognoza je vezana za područje Evrope u kojoj nijedna od većih ekonomija ove zime neće moći da izbegne recesiju. Energetska kriza se zaista zaoštrava, pa se u skladu s tim stari kontinent priprema za „nametnutu“ trezvenost. Bez obzira da li će poprimiti oblik „dobrovoljnog“ smanjenja privrednih aktivnosti (obustava onih aktivnosti koje su usled uvećanih cena energenata postale neisplative) ili vladinih mera racionalizacije, pad potrošnje energenata će neumitno umanjiti proizvodnju i prouzrokovati pad BDP-a. Pomenuti pad će u velikoj meri zavisiti od toga koliko jaka će biti predstojeća zima, a Nemačka, koja predstavlja vodeću industrijsku silu na evropskom kontinentu, će svakako biti izložena najvećem udaru.

Tokom poslednjih nekoliko meseci potvrđene su prognoze u vezi sa pojavom trajne visoke stope inflacije koja se sve više širi na kako razvijene tako i na zemlje u razvoju. U ovakvom privrednom okruženju glavne centralne banke odlučno ostaju pri svojoj agresivnoj monetarnoj politici i mnoge od njih su se vratile na vrednosti kamatne stope koje u poslednjoj deceniji nisu viđene. Federalna Banka Amerike, na primer, je ovog leta svoju kamatnu stopu podizala tri puta zaredom i to za 75 baznih poena. Ovakva vrsta monetarne agresivnosti dovodi do novog zatezanja monetarne politike u drugim zemljama – naročito u zemljama u razvoju – u cilju zaustavljanja gubljenja vrednosti svojih valuta u odnosu na američki dolar. Ovakvo zatezanje monetarnih i finansijskih uslova bi, u slučaju da se nastavi ovom brzinom, svakako predstavljalo pretnju rastu svetske privrede i globalnoj finansijskoj stabilnosti.